Nemanja Boškić

Nemanja

  • Hoćete biti ljubazni da nam se predstavite?
    • Ljubav prema sportu i zdravom načinu života rezultirala je današnjim zvanjem Profesor sporta i fizičkog vaspitanja – master. U toku studija kucam i na vrata Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine, čiji član postajem nakon uspešno savladane obuke, gde stičem licencu za rad na vodenim površinama, kao i sertifikat pružanja prve pomoći.
      Vođen uverenjem da zdravo telo i zdrav način života moraju biti standard, a ne privilegija, svoja znanja utemeljujem u višegodišnjem iskustvu u radu sa svima onima kojima je pomoć potrebna:

      • Organizujem školice sporta (košarka, stoni-tenis, odbojka) za decu različitog uzrasnog doba.
      • Instuktor sam plivačkih tehnika za decu i odrasle.
      • Priprema za polumaratonska (21km) i maratonska (42km) trčanja.
  • Dif? To znači da umete da igrate?
    • Da. Na fakultetu smo imali predmet „ritmika“. Danas, kada prisustvujem nekom slavlju, drugari  mi priđu i kažu: „Povedi“. To obično znači da ih povedem u provod, tj. kolo. Latinoameričke plesove čuvam za pripadnice lepšeg pola. 🙂
  • Kako ste došli na ideju da se oprobate u ulozi spasioca?
    • U detinjstvu sam jednom prilikom na reci Dunav imao slučaj da reka povuče jednog od drugara u dublju vodu. Kako je bio neplivač, spas je tražio dozivajući u pomoć. Od svih nas glasno je dozivao baš moje ime. Srećom se sve dobro završilo, ali i danas se desi da taj glas u daljini čujem i on svakako služi kao opomena da treba uvek biti spreman.
  • Kako najradije provodite slobodno vreme?
    • U poslednje vreme razvila se ljubav prema trčanju. Učesnik sam sad već podosta plumaratona (21km), kako u državi tako i u inostranstvu. U toku su pripreme za ceo maraton (42km). Neraskidiv spoj predstavlja i prenošenje iskustava sa trka na hartiju papira. Tako da o trkama sada već uveliko i pišem. Neću vam otkrivati za sada puno, ali možda samo definiciju koja se do sada iskristalizovala: Šta su to maratoni?
      • Maratoni zapravo predstavljaju putokaz ka zdravom korišćenju slobodnog vremena, upoznavanju zanimljivih lica, pomeranju sopstvenih granica i sagledavanju novih horizonta.
  • Da li postoji neko iskustvo koje biste izdvojili?
    • Nedavno učešće na trci “Trčim za dečiji osmeh”. Trka humanitarnog karaktera, gde su sva prikupljena sredstva (novčana, garderoba, slatkiši) bila namenjena deci iz Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici. Dobar je osećaj kada se na ciljnoj liniji nađeš sa medaljom oko vrata, ali i kada pored toga izmamiš makar jedan osmeh na licima dece.
  • Šta smatrate svojom prednošću?
    • Poglede na život. Znam šta mi je važno u životu i šta me čini srećnim i trudim se da to zaštitim što je više moguće.
  • Šta mislite da je Vaš nedostatak?
    • Previše poverenja u ljude koji to ne zaslužuju.
  • Kako se u sve to uklapa rad u kampu „Družiciranje“?
    • Poziv sam prihvatio iz razloga što su i sami organizatori stručno osposobljeni mladi ljudi koji žele uz moju pomoć da realizuju dobro osmišljen projekat, gde će se deci pre svega pružiti bezbednost, zatim ukazati lepota muzike i prilika da se zabave i upoznaju svoje vršnjake. Cilj mi je da se deca kroz pokret (planinarenje, plivanje, sportske igre) što više zabave, usput nešto i nauče, da igranje igrica na kompjuteru ostave za neke hladnije dane i da u svemu tome budu bezbedna i bezbrižna.
  • Vaša poruka roditeljima učesnika kampa?
    • Uključite Vašu decu u Naš triatlon! 🙂 
      • EDUKACIJA – sticanje znanja i veština koje ne mogu da se nauče kroz redovan školsko-obrazovni program.
      • SPORT I REKREACIJA – jačanje svesti o potrebi za fizičkom aktivnošću kroz koju se gradi timski duh, samopouzdanje, samokontrola, razvija takmičarski duh i usvajaju zdrave radne navike.
      • PRIRODA I ZDRAV NAČIN ŽIVOTA – boravak na planini i svežem vazduhu, konzumiranje zdrave hrane i razvoj ljubavi prema prirodi.

Comments are closed