Ljubav prema sportu i zdravom načinu života rezultirala je današnjim zvanjem Profesor sporta i fizičkog vaspitanja – master. U toku studija kucam i na vrata Udruženja spasilaca na vodi Vojvodine, čiji član postajem nakon uspešno savladane obuke, gde stičem licencu za rad na vodenim površinama, kao i sertifikat pružanja prve pomoći. Vođen uverenjem da zdravo telo i zdrav način života moraju biti standard, a ne privilegija, svoja znanja utemeljujem u višegodišnjem iskustvu u radu sa svima onima kojima je pomoć potrebna:
Organizujem školice sporta (košarka, stoni-tenis, odbojka) za decu različitog uzrasnog doba.
Instuktor sam plivačkih tehnika za decu i odrasle.
Priprema za polumaratonska (21km) i maratonska (42km) trčanja.
Dif? To znači da umete da igrate?
Da. Na fakultetu smo imali predmet „ritmika“. Danas, kada prisustvujem nekom slavlju, drugari mi priđu i kažu: „Povedi“. To obično znači da ih povedem u provod, tj. kolo. Latinoameričke plesove čuvam za pripadnice lepšeg pola. 🙂
Kako ste došli na ideju da se oprobate u ulozi spasioca?
U detinjstvu sam jednom prilikom na reci Dunav imao slučaj da reka povuče jednog od drugara u dublju vodu. Kako je bio neplivač, spas je tražio dozivajući u pomoć. Od svih nas glasno je dozivao baš moje ime. Srećom se sve dobro završilo, ali i danas se desi da taj glas u daljini čujem i on svakako služi kao opomena da treba uvek biti spreman.
Kako najradije provodite slobodno vreme?
U poslednje vreme razvila se ljubav prema trčanju. Učesnik sam sad već podosta plumaratona (21km), kako u državi tako i u inostranstvu. U toku su pripreme za ceo maraton (42km). Neraskidiv spoj predstavlja i prenošenje iskustava sa trka na hartiju papira. Tako da o trkama sada već uveliko i pišem. Neću vam otkrivati za sada puno, ali možda samo definiciju koja se do sada iskristalizovala: Šta su to maratoni?
Maratoni zapravo predstavljaju putokaz ka zdravom korišćenju slobodnog vremena, upoznavanju zanimljivih lica, pomeranju sopstvenih granica i sagledavanju novih horizonta.
Da li postoji neko iskustvo koje biste izdvojili?
Nedavno učešće na trci “Trčim za dečiji osmeh”. Trka humanitarnog karaktera, gde su sva prikupljena sredstva (novčana, garderoba, slatkiši) bila namenjena deci iz Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici. Dobar je osećaj kada se na ciljnoj liniji nađeš sa medaljom oko vrata, ali i kada pored toga izmamiš makar jedan osmeh na licima dece.
Šta smatrate svojom prednošću?
Poglede na život. Znam šta mi je važno u životu i šta me čini srećnim i trudim se da to zaštitim što je više moguće.
Šta mislite da je Vaš nedostatak?
Previše poverenja u ljude koji to ne zaslužuju.
Kako se u sve to uklapa rad u kampu „Družiciranje“?
Poziv sam prihvatio iz razloga što su i sami organizatori stručno osposobljeni mladi ljudi koji žele uz moju pomoć da realizuju dobro osmišljen projekat, gde će se deci pre svega pružiti bezbednost, zatim ukazati lepota muzike i prilika da se zabave i upoznaju svoje vršnjake. Cilj mi je da se deca kroz pokret (planinarenje, plivanje, sportske igre) što više zabave, usput nešto i nauče, da igranje igrica na kompjuteru ostave za neke hladnije dane i da u svemu tome budu bezbedna i bezbrižna.
Vaša poruka roditeljima učesnika kampa?
Uključite Vašu decu u Naš triatlon! 🙂
EDUKACIJA – sticanje znanja i veština koje ne mogu da se nauče kroz redovan školsko-obrazovni program.
SPORT I REKREACIJA – jačanje svesti o potrebi za fizičkom aktivnošću kroz koju se gradi timski duh, samopouzdanje, samokontrola, razvija takmičarski duh i usvajaju zdrave radne navike.
PRIRODA I ZDRAV NAČIN ŽIVOTA – boravak na planini i svežem vazduhu, konzumiranje zdrave hrane i razvoj ljubavi prema prirodi.
